Srbija i Kosovo: Zašto se baš sada govori o podeli
- Marija Janković
- BBC novinarka
Autor fotografije, Getty Images
Septembar znači novi start i za pregovarače Srbije i Kosova, koji se pripremaju za ukrcavanje na let za Brisel i ponovo sedaju u (pregovaračke) klupe 7. septembra.
Ovo leto im je donelo ubedljivo najmanje odmora do sada, jer je „razgraničenje" svakog dana menjalo kurs i poziciju dveju strana, barem sudeći po izjavama u medijima.
U fasciklama koje su predsednici Aleksandar Vučić i Hašim Tači poneli sa sobom u Brisel se neće naći ni ideja „sever Kosova za Bujanovac i Preševo", ali ni Zajednica srpskih opština, pišu i beogradski i kosovski mediji.
Međunarodni stručnjaci se slažu da bi bilo najbolje da se ova koverta i ostavi u Beogradu, odnosno Prištini, ali krivce vide i u drugima.
„Nedostatak jasnih uputstava omogućio je trenutnu raspravu o promenama granica", kaže za BBC Florijan Biber iz Centra za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu.
David Filips, Direktor Instituta za izgradnju mira i studije ljudskih prava na Univerzitetu Kolumbija kaže za BBC da „izjave Johanesa Hana o podeli predstavljaju neuspeh diplomatije."
Ideje razgraničenja, podele i trampe i ranije su se javljale među nacionalistima - kadgod bi postojao pritisak za rešenjem.
Da li je „ovo ta godina" za rešenje
U centru pažnje sastanka Mogerini - Tači - Vučić biće „postizanje konačnog, pravno obavezujućeg sporazuma", saopšteno je iz kabineta Hašima Tačija.
Sastanku će, najverovatnije, prisustvovati i pregovarački tim Vlade u Prištini, ukoliko Skupština Kosova završi nekoliko puta prekidanu sednicu na kojoj bi trebalo imenovati članove ove diplomatske ekipe.
Opšte procene dala je i Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU, Federika Mogerini. U saopštenju je rekla da će nastaviti razgovore sa dvojicom predsednika o sveobuhvatnoj normalizaciji, a u cilju postizanja „konkretnog progresa".
Njena savetnica je na Tviteru prokomentarisala da je „ovo ta godina", kada su u pitanju dogovori između Srbije i Kosova.
U ovom članku se pojavljuje sadržaj Twitter. Molimo vas da date dozvolu pre nego što se sadržaj učita, pošto može da koristi kolačiće i druge tehnologije. Možda biste želeli da pročitate Twitter politiku kolačića i politiku privatnosti pre nego što date pristanak. Da biste videli ovaj sadržaj, odaberite "Prihvatite i nastavite".
Kraj sadržaja sa Twitter, 1
Demantovao ju je Evropski komesar Johanes Han, koji je dan kasnije rekao da je „ta godina", zapravo - 2019.
„Treba razmišljati i izvan kutije", rekao je Johanes Han za Radio Slobodna Evropa, po pitanju eventualne razmene teritorija.
Ipak, podvukao je i da to razmišljanje ima rok, a to je sredina naredne godine.
Subotom uvek na Kosovu
Predsednik Srbije će, po svemu sudeći, pravo iz Brisela za Prištinu.
Jer, u Belgiji će pregovarati u petak, a već u subotu je najavio odlazak na Kosovo. Priština je izdala dozvolu za posetu predsednika Srbije, ali navodi da ta odluka, u slučaju destabilizacije, može biti i promenjena.
Od prethodne Vučićeve posete Kosovu prošlo je devet meseci, a i tada je dolazio - subotom. Razlog posete je bilo ubistvo Olivera Ivanovića, koje se dogodilo samo četiri dana ranije.
Tada je izjavio čuvenu rečenicu - „Bolje da ja razgovaram sa Tačijem, da ne znam ko razgovara milion puta sa Haradinajem, nego da i jedan metak bude ispaljen bilo gde".
Zašto sada da se delimo
„Ideja razgraničenja, odnosno razmene teritorija, je kroz istoriju po pravilu izbor nacionalista", kaže za BBC Jovo Bakić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
„Oni veruju da mogu da se nađu na pola puta i da bi to i za jedne i za druge bila najmanje loša varijanta."
Autor fotografije, AFP
Za Bakića je problem „što je ovo rešenje jednostavno međunarodno neprihvatljivo, a može da ima za posledicu i menjanje granica u regionu".
„Na tasu bi mogao da bude položaj Srba u Bosni, ali i albansko pitanje u Makedoniji."
Gde je sve postajala razmena i predaja teritorija (ili ideja o tome):
- Rusija i SAD 1867. - Rusija prodala Aljasku
- Indija i Bangladeš 1950-ih - razmena etničkih enklava, koja je uticala na 50.000 ljudi
- Izrael i Palestina 2014. - nuđena slična rešenja
- Holandija i Belgija 2016. - razmena manjeg dela teritorije, razlog je bila kontrola kriminala
„Mogućnost da se podelimo i tako jednom zauvek rešimo probleme" - smislio je Dobrica Ćosić pre skoro tri decenije. On je tada, objašnjava Bakić, imao ideju da „sačuva tradiciju, ali i kosovsku privredu - za Srbe".
„Ćosićeva ideja je bila da se sa Albancima razgraničimo tako da Srbi dobiju deo teritorije gde su manastiri, ali i rudnici. Po njegovoj podeli, Srbiji bi pripala celokupna Trepča."
Pre nego što je Kosovo izglasalo nezavisnost, Srbija je u Trepči posedovala 60 odsto od svog ukupnog rudnog bogatstva.
Naknadno je ideju podele pominjao i Slobodan Milošević, da bi se poslednju deceniju vezivala isključivo za njegovog naslednika - Ivicu Dačića. Do ovog leta.
Dačić je u avgustu ove godine tvrdio da je ključni razlog što je Srbija usvojila ideju o podeli - promena stava Sjedinjenih Američkih Država.
Autor fotografije, Getty Images
Šta misle stručnjaci
Da li će ideja o razmeni teritorija nastaviti da živi i za pregovaračkim stolom u Briselu?
Florijan Biber, Centar za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu
Biće teško ignorisati izjave o razgraničenju. Postavlja se i pitanje trenutnog formata razgovora koji nije dovodio do opipljivih rezultata.
Nedostatak jasnih uputstava omogućio je trenutnu raspravu o promenama granica.
Ključno pitanje je sada - da li će Mogerini prihvatiti dalju diskusiju o promenama granica u okviru zvaničnih pregovora i ako hoće, koji su parametri.
Ne vidim da je ideja o podeli Kosova obećavajuća. Pored reperkusija na druge granice u regionu, postoje i brojne druge opasnosti:
- Na primer, šta je sa većinom Srba koji žive na jugu i da li će se oni priključiti Srbiji?
- Kako se oni mogu zaštititi ako se granice povlače po etničkim kriterijumima?
- Šta sa Srbima koji žive u Preševu?
- Šta je sa Albancima i drugima koji nisu Srbi koji žive na severu Kosova?
David Filips, Direktor Instituta za izgradnju mira i studije ljudskih prava na Univerzitetu Kolumbija
Prilagođavanje granica bi bilo opasno i moglo bi da destabilizuje region. Ideja Slobodana Miloševića je uvek bila podela Kosova. Nepostojanje sporazuma o progresu u pregovorima sa EU koristi se za opravdanje nove pregovaračke taktike fokusirane na podelu.
Izjave Johanesa Hana o podeli predstavljaju neuspeh diplomatije. Korekcija granice bi nagradila nasilje. To bi označilo smrt multikulturnih i multietničkih država za koje je toliko ljudi umrlo 1990-ih.
Podela Indije i Pakistana je dovela je do velikog raseljavanja i krvoprolića. Sa druge strane, Čehoslovačka je podeljena bez nasilja, ali jeste ozbiljnih sporova o imovini i podele obaveza.
Ernesto Verdeja, profesor političkih nauka, Krok Institut za međunarodne mirovne studije Univerziteta u Notr Damu
Razdvajanje države u cilju postizanja etničke dominacije je uvek opasno. U većini slučajeva to treba izbegavati ili, u najmanju ruku, pažljivo razmotriti.
Plan treba da bude da se napreduje na formalizaciji razdvajanja između Kosova i Srbije i da se pronađe minimalno prihvatljivo rešenje za granice. Ovo je najviše čemu možemo da se nadamo u ovom slučaju.
